U životu svakog čoveka se dešava da zadobije neku ranu. Svaka rana mora da se adekvatno tretira. Navešćemo koje vrste rana postoje. To su:
- Hronične
- Akutne
- Inficirane
Ono što je važno znati, to je da se sve vrste akutnih rana, mogu pretvoriti u hronične, ako se ne tretiraju pravilno, i onako kako lekar nalaže. To bi značilo da rane postaju upaljene, inficirane… Rane moraju da imaju adekvatnu primarnu obradu… Na primer, rana može biti neušivena, ili da posle šivenja dođe do dehiscencije rane. Po pravilu, ovakve rane zarastaju same od sebe, i samo je potrebno da prođe određeno vreme.
Isto tako, rane mogu da budu većeg obima. Pored toga, nakon desetak dana, zarastanje može biti neuspešno, i tada se savetuje hirurški tretman.
Usled loše cirkulacije ili šećerne bolesti, mogu da nastanu rane na potkolenicama ili na stopalima. Ova pojava se naziva dijabetesno stopalo.
Kada se pristupa lečenju ovih rana, mora se tretirati osnovna bolest koja ih je uzrokovala, na primer, dijabetes, ali i sama rana, koja je nastala i pojavila se kao posledica.
Tretiranje rana VAC terapija i VASKULATOR
Postoji terapija korišćenjem vaskulatora. Drugim rečima je možemo nazvati pasivnim vaskularnim treningom, ili slikovitije rečeno, to je jedna vrsta gimnastike krvnih sudova. Poznato je da krvni sudovi moraju da budu elastični i da ne bi smeli da budu krti, jer tada može da dođe do njihovog pucanja. Ono što nije dobro u ovoj situaciji, jeste činjenica da su krvni sudovi raspoređeni svuda po telu čoveka, u mozgu, srcu, rukama, nogama, i svim organima koje imamo.
Kada je onemogućena klasična aktivna kinetička terapija, tada može da se primeni vaskulator i preuzeće ključnu ulogu. Fizikalna terapija omogućava da se terapija vaskulatorom primenjuje paralelno, kako bi se brže i efikasnije postigli bolji i željeni rezultati u lečenju pacijenta.
Prednosti VAC terapije su:
- Smanjuje se količina vanćelijske tečnosti, tako što se uklanjaju eksudati sa površine rane; vanćelijska tečnost se skuplja u intersticijskom području;
- Delovanjem terapije se proširuju kapilari;
- Osigurana je granulacija;
- Lokalni edem se umanjuje;
- Kolonizacija bakterija se smanjuje;
- Hidrostatički pritisak se smanjuje;
- Rana postaje čista i izolovana od eksudata, bakterija i drugih toksina…
Kao što se vidi iz priloženog, prednosti vaskulatora i VAC terapije su brojne, tako da se oproravak obolele osobe može samo ubzati. Posebno je korisna primena kod dijabetičara, koji su skloni tome da im se pojavljuju rane po telu, ili se proces pogorša kroz pojavu dijabetičnog stopala.
Neke rane mogu da stoje otvorene godinama, i primer za to je urasla dlaka. Rekonstruktivna hirurgija ima odgovor za ove rane i za njihovo trajno lečenje, i to bi značilo da će nakon intervencije svaka takva rana zarasti za sedam do deset dana.
U ranama koje su hronične, svoje mesto za život mogu naći gram negativne bakterije, kojima za život nije potreban kiseonik. To bi dalje značilo da rana mora da bude izložena kiseoniku, da se previja više puta na dan i slično.
Ponekad rane mogu da budu velike i obimne, pa zadiru i u telesne duplje, pa je tada rekonstrukcija zahtevnija i složenija.
