Operacija se ne radi kada se to ne mora, već onda kada se procenjuje da je korist za pacijenta mnogo veća od rizika koji uvek postoji kod ovakvih intervencija. Dakle, vaš lekar, ili tim lekara će odrediti, na osnovu pregleda, vašu dijagnozu, a onda i da li ste kandidat za operaciju.

Neka stanja, jednostavno, ne mogu da se reše drugačije nego operativnim putem, i tu spada recimo, lečenje kičme. Pre toga se sve pokuša da se ne bi došlo na hirurški sto, ali je ponekad to neminovnost. Isti je slučaj i sa drugim organima, dok su neke operacije hitne, kao što je slučaj sa upalom slepog creva ili sa žučnom kesom, recimo… Tu nema vremena za gubljenje, mora odmah da se reguje.

U ostalim situacijama, radi se detaljna dijagnostika, tako da se pacijent i psihološki priprema za operaciju. To je preoperativna priprema bolesnika, koji mora da bude spreman na ono što ga očekuje, da ima odgovore na sva pitanja koja želi da postavi, jer znanje o našem stanju čini da se osećamo bolje.

Primera radi, vrlo je korisno da pacijent zna koliko će trajati sama operacija, kako se izvodi ta procedura (naravno, ne detaljno), a zatim i šta ga čeka kada se probudi iz anestezije i kako će se ponašati u prvim danima nakon operativnog zahvata, kada će moći sam do toaleta, kada će stati na noge i mnogo toga još.

Na sva ova pitanja, trebalo bi da nadležni lekar pruži odgovore, tako da se pacijent oseća sigurnije i bolje, rasterećenije. Psihološki momenat je jako važan kod svake operacije.

Kada se taj čin i dogodi, i vi budete operisani, onda svakako želite da budete negovani i u danima koji slede, jer ćete se osećati umorno, bez snage, energije i slično.

U dosta slučajeva se dešava da se pacijent nakon dan ili dva otpušta kući na kućno lečenje, a zapravo bi za njega samog mnogo bolje bilo da je pod stručnim nadzorom. Ukućani često nemaju vremena, a naravno, ni znanja, da pomognu svom članu porodice, tako da je potreba za lekarskim i medicinskim osobljem veoma velika.

Upravo zbog toga pacijenti mogu da dođu kod nas na produženo lečenje i oporavak nakon izvršene operacije, kako bi u svakom trenutku bili u sigurnim rukama. Bolnički smeštaj i lečenje, su nešto što je potreba svakog čoveka koji je prošao kroz operativni zahvat.

Postoperativni tretman podrazumeva da se prati kako se pacijent oseća, fizički i psihološki, dakle, kako je raspložen, da li je komunikativan, i slično, a prvenstveno, kako zarasta rana, da li pacijent ima neke tegobe, bolove i slično.

Nije redak slučaj da pacijenti nakon operacije imaju određene bolove, koje treba sanirati na pravi način, pa su baš zbog toga ta produžena nega i postoperativni bolnički oporavak veoma važni.

Uz sve što medicinsko osoblje pruža kada je u pitanju sama struka, uvek naglašavamo da je tu topla ljudska reč, koja mnogo znači u trenucima kada je čovek uplašen, anksiozan, kada strepi za svoje zdravlje, a možda i život, u nekim težim slučajevima. Doza optimizma i ohrabrenja, od velikog je udela u postoperativnom oporavku, a posebno kada to pruže stručna lica.