Na bilo koju promenu raspoloženja dece roditelji su veoma osetljivi. To često potiče iz razloga što dete ne ume da objasni u čemu je tačno problem, šta ga boli i slično. Usled prevelike brige i ljubavi, roditelji obično imaju neke loše scenarije u glavi, tako da postanu uplašeni, uznemireni, nervozni, a neretko ih hvata i panika.

Ovo se posebno odnosi na roditelje kojima je dete prvo, i nisu imali ranijeg iskustva sa dečijim bolestima i poteškoćama.

Ipak, u celoj situaciji, najvažnije je biti smiren. Zbog toga je jedna od osobina dobrog pedijatra i ta da umiri uznemirene roditelje i da im ulije sigurnost i veru da će sve biti u redu – i kada se radi o benignim stanjima i kada je reč, o nažalost, ozbiljnijim problemima.

Lekari koji su specijalizovani za lečenje dece, nazivaju se pedijatrima. Dobar pedijatar će imati odličan odnos sa decom, tako da neće izazivati strah svojom pojavom u belom mantilu (toga se uobičajeno, sva deca boje). Tu je vrlo važna psihologija, odnosno, imati pravi pristup prema mališanima, tako što će se stvoriti jedna vrsta prijateljskog odnosa, pa će deca steći utisak da je čika doktor njihov dobar drugar, koji je tu iz jednog važnog razloga – da im pomogne da se što pre ponovo smeju, igraju i druže sa vršnjacima, vrate u školu ili obdanište.

Naravno, deca su mali ljudi, ali ipak za njih postoje potpuno drugačija pravila kada je reč o dijagnostici, terapiji i lečenju raznih medicinskih stanja.

Zbog toga i postoje sve vrste specijalnosti, kao što su dečiji pulmolog, dečiji kardiolog i dr. Najčešće intervencije koje se rade su inhalacije, spirometrija za decu, EKG za decu…

Poznato je da malu decu učestalo muči kašalj, curenje iz nosa, i generalno, respiratorni problemi. Pored toga, neretko ih zaboli stomak, imaju dijareju ili zatvor, nadutost i razne druge tegobe. Ovo su uobičajeni problemi zbog kojih roditelji dovode mališane kod pedijatra, a postoje i mnogo teža stanja, koja zahtevaju detaljnu i temeljnu dijagnostiku.

Pedijatri poseduju pre svega, izuzetnu stručnost kada je o samom poslu reč, a zatim i urođenu ljubav prema deci. To su dva uslova da bi se mogao raditi ovaj human i zahtevan posao. Sledeća stavka mogla bi da bude sposobnost komunikacije. Lako je sa odraslim čovekom razgovarati i on će reći koje simptome ima, kada su počeli, kako izgledaju, i slično, ali je to teško kada je mala beba u pitanju ili dete predškolskog uzrasta. Neka deca su zatvorena, introvertna, i teško započinju razgovor sa nepoznatim osobama, što za njih čika doktor i jeste. Stoga je važno uspeti da se uspostavi dobra komunikacija, te da se skrene pažnja deteta sa problema koji ima i da se oslobodi straha, koliko je to moguće.

Svako dete može različito reagovati na istu bolest, tako da je novo dete uvek novi izazov za lekara, koji mora imati izraženu sposobnost rešavanja problema, a pre svega, otkrivanja njihovih uzroka. Dobar i stručan pedijatar, lepo će vam objasniti šta je po sredi, i obrazložiti zbog čega je prepisao određenu terapiju, te način njene primene. Zahvaljujući svemu opisanom, put do oporavka bi trebalo da bude što kraći i potpuno uspešan, u najvećem broju slučajeva.