Hrkanje je zvučni fenomen koji nastaje vibriranjem mekih tkiva usne šupljine i ždrela za vreme spavanja. Lečenje hrkanja je kompleksno i dugotrajno. Razlikujemo povremeno hrkanje, hronično I hrkanje bez patološke apneje i hrkanje kao popratni znak opstruktivne apneje (OSAS). Prestanak disanja za vreme spavanja – apneja u snu – u trajanju od nekoliko sekundi nomalna je pojava za vreme REM faze spavanja. Apneja u snu u trajanju od 10 sekundi i više kod odraslih ili 3 sekunde kod male dece znak je upozorenja. Učestalost apneja od 10 i više tokom jednog sata spavanja smatra se patološkim odnosno da postoji poremećaj sleep apneja.
Sleep apneja je prestanak disanja I /ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja, koji traju duže od deset sekundi.
O prestanku akta disanja u toku sna ili hrkanju obično svedoče partneri pacijenata, jer sam pacijent se toga ne seća. Zbog svega ovoga, smanjuje se i dotok kiseonika, što može izazvati brojne tegobe.
Tipovi sleep apneje
- OPSTRUKTIVNA SLEEP APNEJA (OSA), koja nastaje zbog delimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva u snu, uz prisutnu kontrakciju disajne muskulature.
- CENTRALNA SLEEP APNEJA (CSA), nastaje jer ne dolazi do disajnih pokreta,a samim tim I prestanka disanja zbog izostanka implusa koji centri za disanje šalju respiratornim mišićima u toku noći.
- MEŠOVITA SLEEP APNEJA prestavlja kombinaciju ovih dve vrsta.
Po stepenu, sleep apneja može biti:laka, srednje teška i teška.
Koji su faktori rizika za sleep apneu?
Kao najčešći faktori rizika za nastanak sleep apneje se mogu izdvojiti:
- Gojaznost,
- Pridružene srčane bolesti
- Pridružene bolesti
- hronična opstruktivna bolest pluća,
- neuromuskularne bolesti,
- hipotireoza,
- dijabetes tipa 2,
- šlog,
- plućna hipertenzija,
- Upotreba antidepresiva,
- alkohol,
- pilula za spavanje ,
- pušenje,
- Nedostatak koncentracije,
- česte promene raspoloženja,
- Spavanje tokom rada,
- Spavanje tokom vožnje,
- Seksualna disfunkcija.
Simptomi sleep apneje
- Hrkanje
- Prekidi sna
- Nemiran san
- Osećaj pritiska na grudni koš
- Pospanost u toku dana
- Izraženo znojenje
- Ujutru se probude umorni,
- Jutarnje glavobolje
- Smanjena koncentracija
- Zaboravnost
- Ćeste promene raspoloženja
- Seksualna disfunkcija.
Posledice ovog poremećaja su brojne: povišen krvni pritisak, koronarna bolest, infarkt srca i popuštanje srca, moždani udari, depresije. Svi ovi bolesnici imaju loš kvalitet života.
Kako se dijagnostikuje apneja?
Klinički pregled je neophodan ali ne i dovoljan da bi se utvrdila vrsta I stepen poremećaja. Zbog toga je po pravilu neophodno napraviti merenje funkcije disanja u toku spavanja pomoću specijalizovanih aparata (polisomnografija).
Poligrafija je najbolja za najpreciznije postavljanje dijagnoze sleep apnee i uopšte respiratornih poremećaja tokom spavanja. Faktori koji se prate su disanje, pokrete grudnog koša i abdomena (pomoću elastičnih pojaseva sa senzorima, saturacija i frekvenciju pulsa.
LEČENJE
Zavisno od vrste i stepena bolesti, bolest se može lečiti na nekoliko načina. Najčešća I najblaža vrsta terapijeje se upotreba aparata koji preko posebnih maski koriste u snu koji se zove CPAP, i koji „diše umesto pacijenta“ u trenucima pauza u disanju. Ova terapija je dugotrajna, ali jako uspešna.
Da li imate apneju?
Brzi test za sleep apneju – postite link I odgovorite na pitanja kako bi znali da li postoji mogućnost da imate sleep apneju.
Ukoliko ste pozitivno odgovorili na tri i više pitanja, potrebno je da se obratite lekaru i uradite polisomnografiju. Za zakazivanje prvog pregleda I polisomnografije možete pozvati na 011/3752-752, 069/2282-900