Kada čovek dođe u situaciju da bude lečen u određenoj zdravstvenoj ustanovi, tada je prva želja te osobe i porodice da bude pružena adekvatna nega, pomoć i da svi uslovi budu na najvišem nivou.

Bolničko lečenje znači da osoba ima neku težu bolest, koja zahteva, najpre, preciznu dijagnostiku, a potom i sprovođenje terapije i svih drugih mera, kako bi se postiglo poboljšanje zdravstvenog stanja, eliminisanje smetnji i tegoba nastalih usled bolesti.

Prednosti lečenja jesu da je moguće biti smešten u višekrevetnim ili jednokrevetnim sobama, kao i u apartmanima. Komfor uvek dobro dođe, posebno kada je osoba bolesna, i kada joj je potreban mir i spokoj.

Pored same terapije koja se daje obolelom, bitna je i ishrana. Organizam lakše podnosi lekove, kao i samu bolest, ukoliko se osoba zdravo i pravilno hrani. Stoga se osoblje trudi da se jelovnik prilagodi svakoj osobi pojedinačno, što bi značilo da se poštuju prehrambena, kulturna, verska i druga pravila, kao što je veganska ili vegetarijanska ishrana.

Palijativno zbrinjavanje

Kada se kaže palijativno zbrinjavanje bolesnika, to bi ukratko značilo da se čoveku pomaže da dostojanstveno i sa što manje tegoba prebrodi poslednje mesece ili dane svog života. Ovde govorimo o ljudima koji su u završnim fazama bolesti i to su obično kanceri ili neurološka oboljenja.

Prioritet je da se pacijentima pruži nega koja znači odsustvo, u što većoj meri, jakih bolova, koji ponekad mogu biti nepodnošljivi, i da im se omogući da dane provode u stanju koje je prihvatljivo. Pored svega toga, osoblje bolnice se trudi da vreme pacijenta bude ispunjeno na najbolji mogući način, raznim sadržajima, pod uslovom da je oboleli u mogućnosti da to proprati.

Prema pacijentima osoblje se odnosi sa toplinom, izraženom ljubaznošću i ljudskošću, kao i sa potpunim razumevanjem stanja u kome se oni nalaze. Psihološka potpora, u terminalnim fazama bolesti jako puno znači, tako da oboleli uvek mogu da pitaju sve što ih zanima, i dobiće odgovore koji ih mogu umiriti, smanjiti napetost, nervozu, i strah od smrti.

Pomoć psihologa isto tako neizmerno doprinosi da se pacijent bolje oseća, jer se oduvek govori da reči leče dušu. Porodica nije u stanju, skoro nikada, da brine o bolesnicima koji su u završnim fazama bolesti, jer ne poseduje potrebno medicinsko i stručno znanje, nije u mogućnosti da interveniše ako osobi iznenada pozli ili se pogorša stanje, i to su samo neki od razloga da se pacijent prebaci na palijativno zbrinjavanje.

Tada znate da je pod budnim okom lekara i medicinskih tehničara, dvadeset četiri časa dnevno, i da ništa ne može da krene kako ne treba, pošto se uvek može reagovati.

Progresivna neurološka oboljenja znače da su ljudi nepokretni, teško pokretni, ili u slučaju kod kancera, u pitanju su izuzetno jaki bolovi.

Stacionar i bolnički dan, veoma mnogo znače bolesnicima, jer je uvek tu stručno osoblje koje pruža adekvatnu brigu i negu.

Sve napred opisano su prednosti lečenja u privatnoj bolnici, gde ima manje pacijenata, pa se samim tim svakome od njih može posvetiti više pažnje, uz uslove koji su podignuti na najviši mogući nivo.